Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zadruge i njihov razvoj". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SADRŽAJ

UVOD.............................................................................................................................2

Pojam i vrste zadruga......................................................................................................2

Poljoprivredne zadruge...................................................................................................4

Poljoprivredne zadruge do 1945.god..............................................................................4

Razvoj delatnosti poljoprivrednih zadruga posle 1945.god............................................4

Novi pristup razvoju zadruga..........................................................................................5

Zadružni principi i vrednosti...........................................................................................6

Zadružni principi.............................................................................................................6

Zadružni vrednosti..........................................................................................................6

Zadrugarstvo u svetu.......................................................................................................7

Dva osnovna shvatanja zadrugarstva..............................................................................9

Reformističko shvatanje zadrugarstva............................................................................9

Naučno shvatanje zadrugarstva.....................................................................................10

Osnovne karakteristike glavnih zadružnih oblika.........................................................11

Potrošačke zadruge.......................................................................................................11

Kreditne zadruge...........................................................................................................12

Proizvođačke zadruge...................................................................................................13

Zemljoradničke proizvođačko – prerađivačke zadruge................................................14

Zaključak.......................................................................................................................15

Literatura.......................................................................................................................16

UVOD

Zadruga je seoska zajednica dobara, koja je bila prisutna među mnogim slovenskim plemenima, a najviše među Južnim Slovenima.

Zadrugu je najčešće sačinjavalo nekoliko generacija, jedne ili više porodica, sa najstarijim članom na čelu (djed ili starac), čije mišljenje su svi uvažavali. Važnija pitanja su se rešavala na zajedničkim okupljanjima, koja su se nazivala sabor, zbor, savet, veće (staroslovenski: vetьe, ruski: veče, u Zagorju: skupčina).

Svi članovi zadruge, najčešće oko 30 osoba, su živeli zajedno i obrađivali zajedničku zemlju, koju niko nije mogao samostalno naslediti. Zadruga se sastojala od nekoliko kuća, jedne glavne i nekoliko okolnih u kojima su živeli mlađi bračni parovi. Pošto je zadruga bila zasnovna na patrilinearnom sistemu, devojka koja bi se udala, napuštala je očevu zadrugu i prelazila u zadrugu svoga muža.

Zadruge su bile ujedinjene u župu, a nekoliko župa je sačinjavalo slovensko pleme. Na čelu plemena je stajao vrhovni knez, koji se u Južnih Slovena nazivao župan.

Zadruge su nestale krajem 19. veka, a od nekih većih zadruga su nastala sela. Mnogo današnjih sela na Balkanu ima koren u zadrugama, a veliki broj ih nosi ime osnivača. Naselja koja potiču iz zadruga se mogu prepoznati po nazivima koji imaju nastavke poput: -ivci, -evci, -inci, -ci, -ane, -ene, itd.

U Srbiji, Bosni i Bugarskoj su se zadruge najduže održale, najverovatnije zbog turske vlasti. Sloveni su imali veće izglede da opstanu ujedinjeni u zadruge, nego pojedinačne porodice. U Srbiji su zadruge opstale sve do početka 20. veka, a u zapadnoj Bugarskoj do kraja 19. veka.

Smatra se da su prodor novčane privrede i razvoj individualizma najviše uticali na raspad slovenskih zadruga.

Pojam i vrste zadruga

Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.

Zadruga je prema amadmanu XV, “samostalna samoupravna organizacija zadrugara”. Prema Zakonu o zadrugama definicija zadruge je glasila:

Zadruga je dobrovoljna organizacija zadrugara koja zajedničkim poslovanjem ostvaruju ekonomski interes, odnosno unapređuju svoj drustveno-ekonomski položaj i samostalno odlučuju o zajedničkim pitanjima”. (clan 1). “Zadrugu mogu osnivati najmanje tri poslovno sposobna lica.” (clan 4).

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]